Praznici

Stojim pored prozora i gledam…

Parovi se drže za ruke, mame i tate vuku klince na sankama, penzioneri nalaze neku svoju drugu mladost u sećanjima.
I svi se smeju, veseli, srećni.

Gledam ih, pa mi drago. Neka, nek’ ljudi uživaju.

Uvek sam mislila da nije tako strašno biti sam za praznike. To je samo dan, zar ne?
Kako vreme prolazi, sve mi nešto ta atmosfera teže pada.

Okrećem se i ulazim u trpezariju.

Vidim..

Postavljen sto za četvoro. Beli tanjiri, crvene salvete sa Deda Mrazom.
U uglu sobe jelka.
Svaki ukras ima svoje mesto.
Miriše sve na tek upaljenu vatru u kaminu.
Pucketa drvo.

Na stolu tipična hrana za Novu Godinu.
Bogato predjelo, nezaobilazna ruska salata, sarma, pečenje, bajadere i torta. Puslica.
Kao i svake godine.

Sedam za sto.
Palim tri svece na svecnjaku.

I vidim…

Oca koji sedi na čelu stola, majku, desno od njega,koja se privija uz oca i pevuši mu na uvce starogradske pesme koje se čuju sa TVa, vidim baku levo od tate koja ih gleda zadovoljno, srećna sto ima takvu sloznu porodicu. Krišom, ispod naočara, briše suzu u uglu oka. Vidim sebe, zajapurenu od celodnevnog sankanja u jedvačekanju da se dokopam torte koju čekam ceo dan…

Vidim, ali to odavno nije slika koju gledam..

Mame nema, 15 godina nije sa nama.
Tata i baka su daleko…

A ja.. Ja sam jos i najdalje od svih..
Ja sam 15 godina u prošlosti.

Živim neke svoje Nove Godine, neka svoja lepa sećanja…

 

Mara Kockica

 

Advertisements

Drvo

Ima jedno drvo kod mene u kraju.
Visoko, najviše od svih u okolini.
Kad dodje jesen, jedino je ono puno crvenog lišća koje ne opada do samog početka zime.
Uzdiže se onako kočoperno iznad bledih breza, ogolelih tužnih lipa i kitnjastih, ali praznih živih ograda.
I blista, svo gordo, važno iznad svih njih uživajući u svojoj jedinstvenosti.
U inat ne želi da bude isto kao i ostalo drveće, ponosno što je baš ono jedino drugačije, prkosi svima parajući monotoniju nijansama bakarne boje lišća.
Sve oči su uprte u njega.
Drugo drveće ga ogovara, zavidi mu, želi da bude kao i ono, ali ne može.
Drvo je takvo zasađeno, njemu je u godovima zapisano da bude drugačije.Svaki nabor na kori, svaka žilica na listu odlikuje njegovu autentičnost.
Nemoguće je to postići.
Možda bi nekad i poželelo da bude kao drugi, da se uklapa, da nije samo, jer teško je biti drugačiji, ali zna da je skupa cena koju bi moralo platiti. Izgubilo bi svoj identitet.  To nema cenu.
Onda skupi svu svoju snagu i buntovna priroda ga vodi da istraje i ono raste, buja, ističe se još više baš u inat, ponosno na sebe i na to što nije kao i drugi.
Prihativši da su mnogi za granu niži od njega i da ga ne mogu dostići ono nezadrživo stremi ka visinama i ne dozvoljava da ga niko sputa u toj nameri.
Volim to drvo, naučilo me je mnogo čemu.
Mara Kockica

Varaj bez griže savesti

Večita dilema u muško-ženskom odnosu je da li je prevara u nekim slučajevima opravdana i naravno, u kojim situacijama je dozvoljeno prevariti partnera bez griže savesti.
Mnogi će reći „nikad“, ali ako zanemarimo lažno moralisanje, ipak je nekada prevara rešenje, koliko god to vama zvučalo nemoguće.

Nedostatak pažnje i seksa

Veza je zdrava ukoliko je seks redovan i ukoliko muškarac posvećuje dovoljno pažnje ženi sa kojom je. Kad dođete u situaciju da on gleda TV, vi za kompjuterom, a komunikacija se svede na minimum, onda se javlja problem.
Ženi je potrebna pažnja, nežnost i vođenje ljubavi. Svi imamo hormone i oni mogu jako da budu nezgodni ukoliko se ne drže pod kontrolom.
Kad se nađe u situaciji da joj sve fali, žena postaje nezadovoljna i nervozna i počinje da traži ono što joj u vezi nedostaje.
Ako se uz sve ovo vaš muškarac postavlja nezainteresovano, hladno, skoro pa poslovno prema vama, logično je da će to u jednom momentu početi da vam smeta i da ćete toplinu i zagrljaj potražiti na drugoj strani.
Možete probati da otvorenim razgovorom izbegnete švrljanje sa strane, ali ako i to ne pomogne, niko vas neće osuđivati što ste na drugoj strani potražili ono što vam istinski treba.

Zapustio se i ne vodi računa o higijeni

Muka vas uhvati kad treba da prođete pored njega. Ne brije se, ne kupa se redovno i često se jako oseća na znoj. Dezodoranse ne koristi, niti bilo kakva sredstva za dodatnu higijenu.
Pustio je stomak i jedino na šta može da miriše je pivo i dim od cigarete. Lenj  je i sve stvari ostavlja za sobom. Nosi istu odeću danima i dok je vi prevarom ne bacite u veš mašinu, nema nameru da je skida.
Izgleda kao beskućnik.
Uopšte ga više ne prepoznajete.
Sve vaše molbe da se on probudi i vrati u pravi kolosek ostaju bez odgovora. On samo nastavlja po starom.
Vama je grozno i da budete sa njim u istoj prostoriji, a kamoli da vodite ljubav sa takvim čovekom.
Pitate se gde je onaj momak u kog ste bili zaljubljeni i u šta se to pretvorio.
Znate šta, pre nego što krenete da se nađete sa vašim ljubavnikom, opravdano je i to da vašem sadašnjem partneru prospete kofu vode sa deterdžentom na glavu.

Vara i on vas

Sumnjate već duže vreme da postoji treća osoba u vašoj vezi. Njegovo ponašanje vam to pokazuje.
Sve kasniji dolasci sa posla, pića sa drugarima i neodložni sastanci koji iskrsnu u poslednjem minutu su alarm za uzbunu. Kad dođe kući, ne odvaja se od telefona koji odjednom ima šifru, odsutan je kad treba nešto da vam odgovori, rasejan je, a kad se dopisuje na licu mu se omakne „onaj“ smešak.
Potrudili ste se da dođete do dokaza i apsolutno ste sigurni da postoji uljez. Šta više, videli ste svojim očima poruke, a možda i njih dvoje na kafi kada je rekao da je sa prijateljima.
Verujte, u ovakvoj situaciji kada ste apsolutno sigurni da vas on vara, vreme je da u vašu vezu uvedete i četvrtu osobu. Niko vas neće osuđivati, samo napred.

Želite da se osvetite

 Užasno vas je povredio. Izigrao je vaše poverenje na najgori mogući način. Osećate se izdano, jadno i jedino što želite je osveta.
Nebitno koji razlog je u pitanju, možda je odao vašu tajnu, možda vas je slagao, važno, vi ste oštećena strana i samo vam je važno da vratite istom merom i da i vi njega povredite i ponizite.
Reći ćemo vam da prevara nije karta na koju treba da igrate odmah, ali ako vi osećate da je to dovoljno jak udarac, udarite.
Bez griže savesti vratite mu isti bol koji  je i on vama naneo. Možda i veći. Ono što je važno, preispitajte sebe da li ćete se zaista bolje osećati  kada izjednačite.

Savet

Mi ne kažemo da ne postoji i drugo rešenje osim prevare za sve navedene razloge. Postoji. Recimo komunikacija je put da se prevara izbegne. Takođe, ako negujete vašu vezu, radite na vašem odnosu do ovih problema neće ni doći-
Otvoreno porazgovarajte sa partnerom o problemima i vašim željama. Recite mu šta vam smeta, šta vam nedostaje i na čemu bi mogli da poradite.
Ukoliko se desi da ne dođete do zadovoljavajućeg rešenja, prevara će biti potpuno opravdana ako iz nekog razloga ne želite da prekinete vaš odnos.
Ponekad, varanje partnera može da dovede do mnogo kvalitetnijeg odnosa, ali to ne znači da vam mi savetujemo da to radite po svaku cenu.
Pre nego što se odlučite na ovaj korak, preduzmite sve moguće mere da do njega ne dođe.

O sreći

Milion puta sam pročitala na FB citat Lujze Hej “ Srecna sam jer sam tako odlučila“
Kao i obično, ne slažem se uopšte sa tim psiho-motivaciono-marketinškim sranjima…
Sreća nije odluka.
Ne možeš da ustaneš ujutru i da skačeš kao miš na ekstaziju i da glumiš da si srećan.
Biti srećan je malo kompleksnije od odluke.

Sreća je proces. Sreća je stanje svesti. Sreća je mir.

Sve to zahteva vreme, prihvatanje sebe samog, odricanje, mirenje sa samim sobom.
Nisi srećan ako se smeješ i glumiš da je sve u redu i da si zadovoljan, a u dubini sebe te lome kompleksi, nesigurnosti, problemi, kad ostaneš sam, plafon pada na tebe, a zidovi se opasno približavaju da ti se čini da će te spljeskati ko muvu.

Nije sreća glumiti sreću.
Nije sreća izaći napolje i smejati se, praviti  se da je sve u redu, a nije.
To je laž.

Više manje sto lažeš druge, nego problem je što lažeš sebe. Tako nikada nećeš biti potpuno srećan i zadovoljan.
Da bi bio srećan, ne treba puno, ali moraš u glavi da razgraničiš šta je ono što te istinski čini srećnim.
Moraš da odvojiš materijalno od duhovnog i da shvatis da su materijalne stvari prolazne, da one donose trenutnu euforiju i posle toga tražiš još i još i uvek si u nekoj trci za još i nikad nije dosta, i nikad nisi zadovoljan i nikad nisi srećan.
Materijalne stvari mogu rešiti trenutno tvoje komplekse, hraniti tvoj ego, dizati ti cenu kod površnih i takođe duboko nezadovoljnih ljudi, ali ti nikada neće doneti unutrašnji mir.
Nikada ti neće doneti spokoj kad si sam u ona četiri zida što pomenuh malopre. Materijalne stvari su trenutne, nisu trajne, brzo dodju, još brže odu. Stvore ti privid zadovoljstva, izluči se serotonin i kad sve to prođe opet si na istom. Izduvan balon. Nervozan, nezadovoljan.. Kao narkoman tražiš opet nešto što bi te diglo i za momenat učinilo lažno srećnim.

Da bi istinski bio srećan, moraš da se posvetiš svom razvoju. Da se ogoliš pred samim sobom i prihvatiš sebe onakvim kakav zaista jesi. Da se oslobodiš kompleksa, da radiš na svojim manama, da radiš na svom umu. Da prosto budeš zadovoljan onim što jesi sada i što si do sada stvorio i da se svakoga dana trudiš da sebe učiniš boljom osobom i da svoju budućnost oblikuješ onakvom kakva želiš da bude.

Moraš onda prihvatiti i ljude oko sebe onakvim kakvi oni jesu.
One do kojih ti je stalo, prigrli sebi, one do kojih ti nije stalo odbaci od sebe. Nema potrebe biti lažno ljubazan i srdačan prema ljudima koji ti nisu baš dragi. Nema smisla rasipati svoju energiju na to i na odnose koji tebi ne prijaju.
Ono što je važno je, da ljude koje želiš imati oko sebe, moraš prihvatiti sa svim vrlinama i manama i ne pokušavati da ih menjaš. Nemaš pravo na to.
Imaš pravo jedino da menjaš sebe kako bi svakoga dana bio najbolja verzija sebe, a ljudi kada vide da je tebi dobro, potrudiće se da se promene sami po sebi.

Ne smeš nikada isticati tudje mane ne bi li sebe prikazao boljim, svako je svestan svojih nedostataka, a ti svoje nećeš izlečiti isticanjem tuđih, već ćeš ih samo produbiti.
U svakom trenutku se moraš truditi da izgradiš sebe kao ličnost.
Pročitaj knjigu. Slušaj muziku. Pogledaj film. Prošetaj sam. Odi u pozorište. Pričaj sam sa sobom u ogledalu. Budi ono što zaista jesi. Budi ono što želiš da budeš i radi ono što te istinski čini srećnim, a ne ono što drugi očekuju da vide.

Ne pravi marketing od sebe, pravi osobu. Ličnost. Gradi karakter. Stav.

Proces je u većini slučajeva bolan. Teško je sam sebi priznati koliko u stvari nisi srećan i nisi zadovoljan sobom. Teško je napraviti taj prvi korak.  Ali nagrada je velika.
Vremenom, shvatiš da tako zaista i treba da bude. Postanu ti nebitni novci, kola, nekretnine. Postane ti nebitno koliko imaš kilograma, da li si ružan, lep, da li te ljudi vole..
Vremenom, počneš da voliš sebe i počneš da sijaš u svakom momentu i shvatiš da si bogat jer imaš samog sebe, jer ljudi koji su oko tebe su oni pravi, jer si srećan baš takav kakav jesi i niko na svetu ne može tu sreću da ti uzme.
Vremenom shvatiš da sreća nije odluka, nego da je sreća da budeš ono što jesi, iskren prema sebi i prema drugima.
Shvatiš da si sreću uvek nosio u sebi, samo si je zatrpao raznim nametnutim normama, kompleksima, nezadovoljstvima.
Shvatiš da je za sreću potrebno samo da se probudiš i pogledaš sebe u ogledalo i kažeš sebi „ovakav kakav jesam, srećan sam, sutra ću biti još bolji i srećniji.“
I nema tu nikakve odluke, to je nešto što već imaš u sebi, samo je potrebno da budeš dovoljno hrabar i oslobodiš to.
Ništa više….

Mara Kockica

Najčešće muške laži i izgovori – šta kaže, a šta je u stvari istina

Svima se dešava da nekada zaobiđemo istinu da bi izbegli da povredimo ili uvredimo dragu osobu. To donekle može biti u redu ako se ne dešava toliko često da od dragih ljudi počinjemo da pravimo budale i da se igramo sa njihovom inteligencijom i emocijama.
Najčešće u ovoj igri istine kompas gube muškarci.
Želeći da sede na više stolica ili da sakriju neko neprimereno ponašanje, oni pribegavaju različitim izgovorima i lažima koje su više nego providne i svaka žena koja ima bar malo mozga u glavi tačno zna šta su oni time hteli da kažu.
Ponekad se napravimo lude, pustimo, ponekad progutamo, ostavimo ih da misle da su uspeli, popnekad se iz sopstvene gluposti, ljubavi i straha da ne ostanemo same pravimo da je baš tako kao što su rekli, ali jedno je važno UVEK provalimo o čemu se radi.

Za one koje i nisu baš sigurne šta da misle, evo spiska klasičnih laži i izgovora u koje nikako ne bi trebalo da poverujete.

индекс

Nisam spreman za vezu/želim samo kombinaciju

Laž. Spreman je za vezu i ne želi kombinaciju, ali ne sa tobom. On tebe ne smatra materijalom za vezu. Ne odgovaraš mu. Možda misli da se nećeš uklopiti sa njegovom porodicom, prijateljima, a možda mu se samo ne dopadaš. Smatra da nisi za njega, ali to ne znači da ne bi iskoristio priliku da te kresne.
Nijedan muškarac neće dozvoliti da propusti devojku za koju smatra da je prava za njega, tako da, ako krene sa ovom pričom, treba da znaš da ne govori istinu.

prekrsteni-prsti

Nisam stigao da se javim

Laž. Tipičan dokaz da mu i nije baš stalo do tebe.
U danu koji ima 24 sata, svako od nas ima 5 sekundi za kratku poruku. Živimo u vremenu kada je komunikacija toliko olakšana tako da niko nema izgovor za nejavljanje.
Jedini izgovor koji je prihvatljiv je da je ne daj bože neko umro, da je bolestan ili da mu je ukraden telefon.
Sve ostalo je teška glupost i izbegavanje da se javi.

images11

Ne dopisujem se ni sa kim na Fejsu

Laž. Čim je on na Fejsu sigurno se dopisuje.
Sa kim, nije ni važno, ali se dopisuje. Isto važi i za ostale aplikacije. Ne postoji taj muškarac koji ne flertuje preko inboksa. Čak i ako postoje neki primerci, retki su.
Oni to i ne smatraju prevarom, samo ubijanjem vremena, ali da se ne lažemo, kad im se nešto ponudi na tacni, teško da će odbiti.
Takođe, njima nije jasno zašto žene to shvataju prevarom. U tom slučaju, stavite ih u istu situaciju. Neka vide kako izgleda flert preko inboksa pa će im možda doći iz dupeta u glavu zašto to ne treba da rade.

images

Jako sam umoran, ne mogu da se vidim večeras sa tobom

Laž. Nijedan muškarac kome je stalo do devojke sa kojom se viđa neće reći da je umoran.
Ma koliko bio zaista slomljen od dnevnih aktivnosti, uhvatiće bar pola sata da se vidi sa svojom devojkom.
Dobro, postoje stvarno situacije kada njemu stvarno nije ni do čega i to treba da razumete, ali ako je to jako često i ako on redovno koristi taj izgovor, tu već nisu čista posla.

61319018-muskarac

To mi je sestra/drugarica/koleginica

Laž. Ne može za baš svaku devojku da ima već pripremljen odgovor.
Pa koliko sestara imaš, prijatelju? Ti ispade najdruželjubiviji čovek na svetu koji radi u potpuno ženskom kolektivu gde su mu nekim čudom sve sestre?!
Pustite te priče gde on ima objašnjenje za svaku novu devojku koja se pojavi. Tu nisu čista posla.
Ok, normalno je da ima i sestre i drugarice i koleginice, ali zna se neka granica.
Počnite da paničite u momentu kada shvatite da vas nijednoj od njih nije predstavio kao svoju devojku.

61157875-laz-muskarac-lazljivac

Ne volim da stavljam zajedničke slike, da menjam status veze na FB, da mi neko objavljuje na zidu

Laž. Muškarac kome je stalo do vas i koji nema šta da krije, neće imati ništa protiv toga.
Ukoliko dobijete ovakav odgovor, treba da znate da niste jedina devojka u njegovom životu, kao i to da njemu bliski  ljudi ne znaju da vi postojite.
Čak i ako u datom momentu jeste jedina, ovakva izjava mora da vam bude znak za uzbunu jer on vas ne smatra devojkom za neku ozbiljniju pricu.
Pronjuškajte malo po njegovom profilu, videćete da i te kako ima objava drugih, ranijih zajedničkih slika i promena statusa. Često i izjava ljubavi. To će vam biti dovoljno da potvrdite vaše sumnje.

laž-300x200

Dođi prespavaj, samo ćemo da gledamo Tv

Laž. Nećete. Kako uđeš na vrata spopašće te kao da nikada žensko nije video.
Da ne želi nešto bliže sa tobom, ne bi te zvao kući i to je cela priča.
Ukoliko zaista ne želiš da spavaš sa njim, nemoj ići. Uvek ima opcija da odete u bioskop, na piće, u šetnju.
Nemoj da padaš na te klasične muške fore.

men_1377159417_670x0

Ne masturbiram/ne gledam porniće/ne razmišljam o drugim ženama

Laž. Svaki, ali svaki muškarac to radi. Čista istina. I to jeste nešto što je normalno i oko čega ne treba dizati preteranu frku.
I vi to radite, pa nikome ništa. Svako ima pravo na svoju maštu i na pet minuta nasamo sa svojim mozgom.
Normalno je da će muškarac pogledati lepu ženu u prolazu, ali to ne znači da će trčati za njom.
Svi mi imamo oči i volimo da vidimo nešto lepo.
Počnite da paničite kada održava kontakt sa devojkama, a dok gleda, pustite. On je ipak sa vama, zar ne?

laž-1-300x169

Nisam video poruku

Laž. Visi na Fejsu pola dana, non stop mu je telefon u rukama, a nije video poruku.
Pa dečko, ili si slep ili si debil pa da misliš da će neko da poveruje u to.
Istina je da je video poruku, ali da nije hteo da odgovori. Nema dalje priče.
Ako ga pitate za razlog, smisliće gomilu neubedljivih priča i najbolje bi bilo da poštedite sebe tog nerviranja.

Mara Kockica

Muškarac ili osoba muškog pola? Sa kim imate posla?

Pa izgorim kad me neka pametna glava pita:
„Pa dobro, kakvog ti muškarca tražiš?“

Ko da tu ima sad mnogo matematike.

Nema, prijatelju.
Ili si muško ili si pizda. Nema sredine.
Zna se, bajo moj, šta je muškarac, a šta je osoba greškom muškog pola.

Osoba muškog pola

To je nešto što je po rodjenju dobilo muški polni organ da bi mu služio za izmokravanje i produžetak vrste. I ni za šta više.

Osobe muškog pola su klasične pizde bez karaktera i stava.
Karakterne pizde. Kukavice. Pajseri. Beskičmenjaci. Jad i beda.
Bezmude, beskorisne tvorevine oko patrljka koje oni zovu ponosom.

Oni su egoistični, sebični, narcisoidni. Rade samo ono što njima odgovara i ne zanima ih kako njihovi postupci utiču na druge. Bezobzirni su. Misle samo na sebe i na svoju guzicu. Ne žele da se trude ni oko čega, misle da su bogom dani i da se svet vrti oko njih.
Boluju od toga da budu glavni u društvu, vođe, galamdžije, da se ističu, hvališu.
Oni su prošli sve, bili svuda, imali milion žena.
Oni su najbolji. Bogom dani. Uvek u pravu.

Prema ženi se ponašaju kao prema otiraču.
Ne javljaju se, ispaljuju, daju lažna obećanja, pričaju bajke, zavlače, varaju, lažu.
Puni su izgovora zašto nešto nisu uradili, zašto se nisu javili. Toliko providnih da vređaju inteligenciju.
Nikada vas neće saslušati ili shvatiti ozbiljno, jer vi ste samo žena. Za njega, niže biće.
On je muško i njegova se poštuje.

Sa njima nikada ne znaš na čemu si. Igra toplo/hladno je standardna priča.
Njemu su uvek svi važniji od devojke. Ona je obično na dnu lestvice. Služi mu samo da bi se istresao pred spavanje ili kad se već njemu digne. I on misli da ona treba da bude zahvalna zbog toga.
Zaboga, on je taj koji  je glavna faca, samim tim što se smilovao da bude sa njom njoj treba da imponuje.

On nikada neće staviti na FB da su u vezi ili neku zajedničku sliku.
Ima u inboksu jos XY devojaka koje čuva kao rezerve ili povremene šeme i one ne treba da znaju da postoji stalna devojka.
Nikada se neće javiti samo da vam čuje glas, šta više, neće se javljati nekad i po par dana.
Jednostavno, niste mu bitni. On je bitan sam sebi, a riba u moru ima beskonačno, pa neće trčati za vama.
On je pizda.
On će uvek odabrati društvo pre vas. Sve će mu biti pre vas.
Vas će uklapati usput, kad ste mu blizu, kad mu se digne, kad i nema baš šta da radi.

Ako živite zajedno on nikada neće razumeti kada vi nemate vremena ili ste umorni.
Vi ste žena, njegova žena i morate da ispunjavate sve ono što on misli da treba.
Nema veze što ste radili ceo dan. Kad dođete kući, treba sve da završite i sredite dok je on sa drugovima u kraju i da budete spremni za sat vremena mučenja koje on smatra vođenjem ljubavi, a u stvari je seansa životinjskog pražnjenja gde je on u svojim očima alfa jebač, a vi ste tu samo da bi zadovoljile njegovu potrebu. Nikada se neće interesovati da i vama pruži uživanje.
Kod njega nema predigre, kod njega ima samo jebanje i to sto jače i duže, oči da vam ispadnu. Kod njega nema ni maženja posle. On se okrene i zahrče.
Sve u svemu, osoba muškog pola, nikada neće moći da bude muškarac.
To je ipak stvar karaktera i stava. I muda.

Muškarac

E, tu je već malo druga pesma. Ne može to da bude svako.
Za muškarca trebaju muda. Hrabrost. Stav. Karakter. Maniri. Vaspitanje. Obrazovanje. Kultura.
On je stabilan. Jak. Svestan da vredi. Svestan da je muškarac kakav mora da bude. On je džentlmen.
On čuva, štiti, brani.
Zna šta hoće i zna kako do toga da dođe.

On održava svoja obećanja i ništa ne govori ukoliko nije siguran u to.
Sa njim ste sigurni. On je vaš oslonac i vaša podrška i on je neko ko će vas pogurati napred kad zapnete. On će uvek biti uz vas, čak i kada je u gužvi, naći će vremena.
On vas poštuje kao svog partnera. Rame uz rame sa vama. Donosi odluke u dogovoru sa vama, komunicira.

Nikada vas neće staviti u drugi plan. Sa njim ćete se osećati kao jedina žena na svetu.
On se ne boji da pokaže ljubav i nežnost. Njemu nije blam da sa jednom ružom pređe pola grada da bi vas iznenadio. Ne pati od kompleksa „papučar“ jer zna da pokazivanje ljubavi i poštovanja prema ženi njega ne svrstava u tu kategoriju.

On će vas zvati svaki dan. Pisaće poruke. Dobićete poruku za dobro jutro i laku noć. Nikada neće zaboraviti na vas. Neće vam se desiti da ne ispoštuje dogovor.
Biće tu čak i kada mislite da nije.
Nikada vam neće dozvoliti da se osećate manje vrednom.
Uvek će činiti sve da se osećate savršeno.
Kad ste umorni, spremiće vam kafu, kupku, masažu.
Pomoći će vam u obavljanju kućnih poslova da bi ste mogli da veče provedete u miru, zajedno.

On će voditi ljubav sa vama baš onako kako vi volite, želeće da vas zadovolji i grliće vas posle toga. Uvek će vam posvetiti pažnju, nežnost, ljubav.
On zna kad treba da udari rukom o sto, a kad o guzu. On je glava, vi ste vrat. Zna da samo kao tim možete da funkcionišete.
On vas poštuje, ceni. On radi na vašem odnosu. Ništa ne shvata zdravo za gotovo. Muškarac želi da vam uz njega bude tako dobro da nikada ne poželite drugog pored sebe.
On ne laže, ne priča bajke, on je iskren i direktan. Svestan svoje snage i vrednosti. On se ne igra sa vašim emocijama jer zna da će vas tako najlakše izgubiti.
On vas vodi kroz život sigurnim korakom i zna da ćete mu vi to dopustiti jer on zna kuda ide sa vama.
Neće vam davati lažne nade. Vaš cilj je zajednički.

Muškarca ćete svakako teško sresti, još teže ga je zadržati jer, svestan svojih kvaliteta, očekuje jednako kvalitetnu ženu pored sebe.
Zato radite na sebi, pametno donosite odluke sa kim ćete biti viđeni i pametno birajte svog partnera.
Često se dešava da žene budu povređene od strane osoba muškg pola i da pravi muškarac i ne dobije šansu jer su isuviše istraumirane.
Ne dozvolite da se to i vama desi.

Mara Kockica

Živi danas

Da li ste svesni da morate danas planirati svoje sutra?
Ne možete da kažete uveče: „Ne znam šta ću sutra da radim. Kad ustanem odlučiću.“
Ne možete da nemate plan, da niste organizovani.
Kako to, kao muva bez glave ulazite u sutra koje vam može odlučiti čitav tok života?
Sednite, razmislite, isplanirajte.
Niste samo vi. Postoje ljudi kojima značite, kojima vaše vreme treba, kojima vi trebate.
Obratite pažnju na njih.
Nije sve u poslu, novcu, spavanju. Ljudi vas drže. Ljudi koji vas vole, čine da budete jači, stabilniji, uspešniji. Njihova ljubav je vama vetar u leđa.
Nemojte to izgubiti iz vida.
Kad izgubite njih, izgubićete sve. Izgubićete sebe na prvom mestu.
Nemojte svoje vreme traćiti na prolazne stvari, na lažne prijatelje, na stres, jurnjavu.
Ne trudite se da se dopadnete svima, da budete popularni. Sve to prođe kad tad. I ostanete sami.
Uložite vreme u kvalitetne stvari. Čitajte. Šetajte. Volite. Posvetite se onima koji vas vole.
Obratite pažnju na list, na gusenicu, na kamen, na svet oko vas.
Uhvatite partnera za ruku i ljubite se.
Pobegnite negde gde nema nikog, grlite se i ćutite.
Ostavite sve iza vas. Napunite baterije.
Nemojte sutra reći „Mogao/la sam, nisam.“ Zapitajte se danas „Kako?“ Isplanirajte.
Ne mora da znači da će se svaki plan ostvariti, ali probajte. Dužni ste sebi da probate. Da se ne kajete što niste.
Danas je vaš dan. Danas je ono što sigurno imate i danas treba da bude savršen dan.
Juče je prošlo i ne vraća se. Sutra tek dolazi.
Danas je dan za plan za bolje sutra.
Ako podbacite danas, protraćili ste besplatnu priliku koju vam je život dao da započnete nešto dobro. Možda i najbolje.
Danas će sutra postati juče. Zato, sve što želite uradite danas. Recite danas.
Danas je vaš dan i danas je jedino što imate zasigurno.
Recite nekome da ga volite, da vam je stalo. Nasmejte se nekome u prolazu. Idite do parka, neka vas uhvati sunce. Konkurišite na neki posao. Upišite neki kurs. Nahranite psa. Skupite đubre iz parka.
Bilo šta.
Danas je vaš dan. Uradite nešto za sebe i za druge.
Ispunite danas, isplanirajte sutra i zaboravite na juče.
Živite.

 

Mara Kockica

Seks ili ljubav – Šta je taboo tema današnjice?

Lažno moralisanje i skrivanje sopstvenih frustracija do skora su u kategoriju taboo tema svrstavali seks. O tome nije smelo da se priča.
Sramota.

Izgovoriti reči „kurac“, „pička“, „jebanje“, pomenuti nekome da ste imali seks sa partnerom, odmah vas svrstava u nekulturne, promiskuitetne.
Govoriti o seksu i vođenju ljubavi, čak i na jako kulturan način, takođe vas je svrstavalo u te grupe.

Ne, o tome se ne priča, niko se ne jebe, sve nas su u kupusu našli.
Đoka Marjanov.

Upravo zbog toga što je sve sramota i što se ne sme, došli smo do toga da je seks danas toliko lako dostupan, toliko sveden na fizikaliju i toliko ogoljen da je izgubio svaki smisao.

Sad se svi jebu, svima je to osnovna stvar u životu, seks je svuda.
Seks se prodaje na veliko u prajm tajmu, u emisijama za decu, u novinama, seks je reklama za sve. Sve se lakše proda, lakše se privuče pažnja ako ima seksualnu konotaciju.
Direktno ili na malo dvosmislen način.

Toliko je sve to uzelo maha da nam je taj intiman čin vođenja ljubavi, nešto što bi trebalo biti vrhunac odnosa u vezi dvoje ljudi, sveden na čisto pražnjenje, fizičku aktivnost, odrađivanje i da nam je svima više preko glave samo da slušamo o tome, a kamoli da radimo na tome.

sex-and-love-2

Seks. Seks. Seks.
Seks više nije taboo.
Seks je svuda.
U bilo koje doba dana ili noći, gde god se nalazili, kad god vam se prohte, naći ćete partnera za seks.
Neverovatno, ali istinito.

Danas se ljudi više jebu nego što bilo šta drugo rade. Što je najgore, seks je uslov.
Ukoliko muškarčina ne obezbedi seks preko poruka, neće ni izaći sa vama.
Zaboga, što bi se cimao samo na kafu.
Dešava se u praksi da se sastanak završi mnogo pre nego što je zapravo i počeo. Baš zbog toga što debili toliko insistiraju na tome da osiguraju da će umočiti, da se žena oseća kao predmet za pražnjenje, a ne kao žena koja vredi. Jadno.

Prava taboo tema danas je svakako ljubav, normalna veza, brak, porodica.
Od toga svi beže. Pomeni dečku bebu ili zajednički život ima da ode kao da ga nikada nije ni bilo.
O tome se ne priča, to se izbegava. Niko neće obavezu. Samo nalaze neke izgovore.

Normalan, posvećen odnos je otišao u istoriju.
Jeftino je prodat za par sati fizičke aktivnosti, ako je sreće da potraje par sati.
Obično se svelo na 15-20 minuta besmislenog drndanja, gde se konjina isprazni, a žena ostane nezadovoljena.
Nikako da vajni jebači ukapiraju da ženi treba više, mnogo više od čistog seksa. Ženama treba ceo paket, pažnja, nežnost, ljubav, posvećenost. Ona treba da se oseća kao da je jedina na ovom svetu, a ne kao da je jedna od mnogih.

love

Okej, kontamo mi da je muškarcima po prirodi predodređeno da budu alfa mužjaci, dominantni, jaki, ali i vi skontajte da vas to što se pravite alfa jebačima ne svrstava u tu kategoriju.
Pravi alfa mužjak štiti i čuva svoju ženku. Ne spušta je na neki nivo koji joj ne priliči.
Alfa jebač je samo jebač, fizikalac, od njega nikad muškarac ne može da postane.

Ljubav je danas postala luksuz.
Veza, brak, planiranje porodice teme o kojima se ne priča. Apstraktni pojmovi.
Kao da sve manje ljudi razmišlja o tome.
Teže nekom savršenstvu, nekom miru, a nikako da shvate da je mir upravo u tome.
Porodica je jedino što je važno i jedina konstanta koju imamo. Jedina sigurnost. Jedino sto vredi.
Sve ostalo je prolazno, promenljivo i manje važno.

2466557_f520

Devojka koja ne veruje u snove

Zašto si došao?
– Došao sam da pričamo o nama.
– Mi ne postojimo. Nikada i nismo.
– Kako nismo?
–  Eto, nismo. Bio je to samo san. Odsanjan davno.
– Gde je ona devojka koja je verovala u snove?
– Probudila se.
– I, šta sad?
– Ništa, šta?! Idi. Pusti me da budem srećna.
– Ti sa njim nikada nećeš biti srećna.
– Već jesam. I biću.

Spustio je glavu i gledao u pod. Videla sam kako drhti, kako se nešto duboko u njemu slama.
Videla sam suzu koja se niz obraz otkotrljala na pod.
Zgazila sam je.
Podigao je pogled.

– Zašto si tako okrutna?
– Nisam.
– Jesi. Ne prepoznajem te.
– Nikada me nisi ni poznavao. Rekoh ti, samo san…
– A ovo sad, šta je?
– Java. Realnost. Život.
– Nemam ja život bez tebe.
– Mene nikada u tvom životu  nije ni bilo.
– Šta on to ima?
– Dušu.
– Bezdušnice, i  moju si uzela!
– Nisam imala šta da ti uzmem.
– Reci mi da ga voliš. Pogledaj me u oči.
– Volim ga!
– Lažeš!
– Ne.
– Kako možeš da budeš takva? Kao kamen. Bez emocija.
– Imam ja emocije. Nemam ih za tebe.

Stegao je villicu. Mislila sam da će pući. Čula sam kako mu škripe zubi. Uhvatio me za bradu. Nisam znala da li će me pljunuti, ošamariti ili poljubiti. Gledao me je u oči, trenutak, dva, pet… Oči su mu ponovo bile pune suza. Stisak je popustio.

– Volim te. Uvek sam i uvek ću. Volim te.

Ćutala sam i nisam skidala pogled sa njegovih očiju. Po ko zna koji put sam se gubila u tom crnilu, ali ovoga puta sam odolevala. Stegla sam srce.

– Ne volim te. Nikad nisam. Niti ću. Idi. Ne vraćaj se.

Uzdahnuo je, okrenuo se i otišao.
Znala sam da ga više nikada neću videti. To sam i htela, zar ne?
Stajala sam nepomično i gledala u jednu tačku. U meni se svet rušio. Kidalo se nešto duboko u srcu, duši, stomaku. Um mi je jaukao, srce vrištalo za njim.
Uvek sam ga volela i uvek ću.
On to nije smeo da zna.
On je bio samo san, a ja sam devojka koja više ne veruje u snove.

 

Mara Kockica

U potrazi za poslom – treći deo

Call Centar za naplatu dugovanja

Firma internacionalnog karaktera. Bavi se poslovima naplate dugovanja.
Radno mesto – Operater u Call Centru
Prostorije firme u Airport City-ju.
Fenseraj na nivou. Obezbeđenje bolje nego u Pentagonu i NASA-i zajedno.
Pretresaju me ko da sam džihadista opasan holterom prve generacije i da se derem Alahu Akbar kroz AC…
Lična karta, bankovna kartica, Bus Plus identifikacija…  Sve mi uzeše…

Pitam:
“ Jel treba i članska karta iz biblioteke i zdravstveni karton? Možda ova dokumenta ne dokazuju moj identitet u pravoj meri?“

Nasmeja se ona teta na prijemnici. Dade mi neku karticu da uđem.
Krenem ja do prve prepreke, kad ono ona vratanca rotirajuća ko na BAS-u. Neće da se otvore.

Ja pogledam u tetu, kaže:
“ Prinesite karticu na senzor “

Gde je senzor, majku mu. Zveram, okrećem se ko slepo kuče, nigde ga nema. Priđe mi onaj lik iz obezbeđenja, pokaza mi, negde sa strane. Živ sram me pojede..

Mislim se:
“ Seljankooooo, gde ćeš ti u Internacionalnu kompaniju u Airport City. Mrš u selo kopaj kukuruz, za to ti kartica ne treba“.

Sama sebi sam se smejala.
Nisam znala da uđem u lift od silnih kartica i dugmića. Ne znam šta da pipnem. Ne smem, ću napravim neki belaj, posle ko da plati štetu što napravim.
Sreća, naiđe neki mučenik, pa mi i to pokaza. Pipnu jedno dugme na liftu, dođe neki lift iza nas. Dok sam ga ja videla, zamalo da si ode, pa opet da čekam nekog da mi pokazuje. Jedva nekako stigoh u taj i uđoh dok me vrata nisu presekla na pola.

images

Uđem u Internacionalnu kompaniju, ne znam gde ću. Niko ziv nema da ti nazove „Dobar dan. “ Nema sekretarice, nema info pulta.
Okrećem se ko suncokret, nigde živo pile nema. Ispred mene zid, iza mene onaj ludi lift. Tamo neću, stepenicama ću da se vraćam, nema veze što je stošezdezosmisprat.
Skroz desno, sedi narod u kućicama od po četrdesetak santimetra, priča, gleda u kompjuter, mene ne registruje.
Skroz levo, sede neke batice, u odelca, fini lepi..
Opa.. Ja ću tamo, pa kud puklo. Nekako me zov prirode vuče da krenem na tu stranu.

Uđem ja, onako stidljivo, neki mučenik podiže glavu:
„Ćao.“
Reko:
„Ćao, ćao… Meni treba ta i ta firma. Jel znate gde je?“
Kaže lik:
“ E, to ti je skroz desno. Videćeš jednog goniča robova i njemu se javi.“
Odma’ sam ukapirala o čemu se radi.
Reko:
„Maro, ovo na dobro neće da izađe“, al’ ajd’, kad sam već zajela ono što se ne jede, da uzmem kašiku i da dojedem.

call-centar_660x330
Odem ja skroz desno, mislim se, ovol’ku kilometražu na maraton ne bi napravila, i presabiram se kog sad da iscimam od robova da me uputi na goniča.
Svi sklanjaju pogled u fazonu:
“ Nemoj mene, ‘leba ti..“
Ja šta ću, moram nekog, ne mogu da se vrtim ko da mi se igla na kompas pokvarila.

Konačno navatam nekog mučenika, pitam, on me uputi:
“ Idi kod one devojke u roze majici tamo na kraj kancelarije.“

Okeej.. Vala, da sam znala da ću ovoliko da tabanam, kopačke bi obula.
Priđem ja do te devojke, naravno, opet stativa..

Kaže ona:
“ Idemo sad u salu za sastanke, doći će HR menadžer.“

E, živote Mijatovićeva prečko.. Opet tabanaj nazad.
Raspriča se ona nešto, ne slušam ja ništa, kondiciju više nemam, hvatam dah, žuljevi na noge mi izašli. Sve mi na pamet da je to smišljeno da unapred zaboraviš i gde si doš’o i što si doš’o i za koje radno mesto je razgovor. Sve isplanirano da te slude i da ti pristaneš na sve uslove, samo da te puste da sedneš, dušu da povratiš.
Nisam bila daleko od istine. Al’ to malo kasnije će dođe na red.

razgovor-za-posao2

Stignem ja nekako do te sale, pojavi se neka mala, mama mogu da joj budem i pita me odmah:

„Jel ste poneli CV?“
Niti se predstavila, niti  bože daj.
Ja je gledam, rekoh:

“ Pa poslala sam i CV i propratno pismo i preporuke, na osnovu toga ste me zvali. Niko mi nije rekao da treba da ponesem opet.“
Ona kao:

“ Hahaha pa jeste, ali treba i da ponesete.“
Smeje se ko luda na brašno. Onaj usiljeni, izvežbani smeh. Iznervira me na keca.
Reko:
“ Što mi niste napomenuli, ja mislim ako pošaljem jednom, ne treba sto puta.“
Ona me i dalje gleda, ništa njoj nije jasno što sam sad ja ovako oštra, lajava. Meni još manje jasno šta ovi ljudi hoće od mene.
Na sve liči, na razgovor za posao ne liči.

Ništa, sele mi, ona mi postavlja standardna debilna pitanja na koja već ima odgovore u CV-ju i nešto si zapisuje tamo, ‘vata neke beleške ko da će da joj pomognu, i bez blama ispali:
“ Niste naveli kog ste pola“
Ja mrtva ladna kažem:
„Muskog.“
Ona me gleda belo. Opet joj ništa nije jasno. Nasmejala bi se, al’ kopča koliko je ispala glupa, pa ne ide da se smeje sama sebi.  Ja ozbiljna ko da sam pred tablom. odgovaram hemiju. Lice kamen.
Rekoh:
„Pa ima slika, zovem se Marija, sedim ispred vas, vi me pitate kog sam pola…“
Upisa ona nešto tamo, meni došlo još malo da je sprdam, al’ bolje da ćutim i da što pre napustim prostorije Internacionalne kompanije.

call-centar
Krenu ona mučenica da predstavlja Internacionalnu kompaniju…
„Znate, mi poslujemo u celoj Evropi, sarađujemo sa vodećim bankama, telekomunikacionim kompanijama i najjačim firmama u svim zemljama.
Ozbiljno pristupamo svakom klijentu i uvek dajemo svoj maksimum, zato smo mi i vodeća kompanija u Evropi za naplatu. Prema radnicima se odnosimo sa poštovanjem, pazimo na njihove potrebe. Uvek može da se promeni smena, da se dogovori radno vreme, bitno je samo da predviđen nedeljni broj sati bude odrađen.“
Hm.. Mislim se, ovo ne zvuči loše, ali poučena ranijim iskustvima, sedim i slušam. Prevaranti uvek umotaju sve u svetlucavi papir da te namame, a kad razviju foliju dobiješ šipak.

Nastavlja HR menažer da priča o uslovima:

“ Mi vam nudimo odlične uslove za rad. Open space koncept, da bi ste bili u kontaktu sa svima, klimatizovane prostorije, lep pogled. Posao jeste stresan, ali je kolektiv uvek tu da ublaži napor koji vam posao donosi. Plata je 19500 dinara plus su mogući bonusi ukoliko se pokažete, ali to zavisi od supervizora. Svi razgovori se snimaju i preslušavaju.
Radi se 6 dana u nedelji, šest sati dnevno, ali se ostaje i duže ukoliko ne dostignete predviđenu naplatu. U pitanju su dve smene. Rad je preko omladinske zadruge i ne postoji mogućnost stalnog zaposlenja.“

10874774005638b79551517827339207_w640

I ja tu pocnem da se smejem. U mislima sam se već potapšala po ramenu što sam sačekala da vidim gde je kvaka. Dala sam joj peticu za dobro naučen tekst.
Zapitah se:
„Kol’ko ti je,mukice, vremena trebalo da naučiš pesmicu?“

Malo je da kažem da sam bila zapanjena, zakucala me za stolicu. Vilica mi pala do poda od šoka.
Koliko se sećam, zvanični minimalac je oko 24 000 dinara, a na TV se hvale prosečnom platom od oko 45 000 dinara, pa mi nije baš bila jasna ova cifra od 19 500 hiljada dinara.

Pita ona mene sva euforična:
“ Jel imate vi neka pitanja za nas?“

Rekoh:

“ Imam, više komada.“
Začuđen pogled mi je rekao da nikako to nije očekivala, al’ šta da joj radim. Moram da kažem ono što me kopka, pa makar nikad posao ne našla. Ne mogu više da ćutim na gluposti. Šta sad, oni će da te ponižavaju nekim glupavim ponudama za izrabljivanje i da očekuju da ćutiš i prihvataš?!
Neće da može. Malo istine i iskrene reakcije ne može da škodi.

20084_kancelarija-foto-shutterstock_51191002_630x0

Svesna da posle mog monologa neću da dobijem posao, nastavljam:

“ Ako se već hvalite da ste Internacionalna kompanija, što ne dajete internacionalnu platu?
Hvalite se bankama i firmama za koje radite naplatu, kako vas nije sramota da placate ljude 19500 dinara?
Jel ste vi nekada radili naplatu i da li znate koliko je to krvnički i rudarski posao?
Koliko vam treba da u današnje vreme izvučete od čoveka sto dinara, a ne više hiljada dinara?
Jel znate sa kakvim pristupom morate da doprete do čoveka koji nema decu da prehrani, a vi mu još mašete tužbama iznad vrata?
Kako vas bre nije sramota da se hvalite da ste najjača firma u Evropi, a ljudima plaćate crkavicu za izrabljivanje?
Dobar odnos prema radnicima?! Kome prodajete tu priču? Šta, robovi treba da budu srećni što ih ne bičujete? Dajte, molim vas…
Ja sam sigurna da neki zakon sa tom ponudom kršite, al’ na moju nesreću, nisam toliko upućena pa ne znam tačno koji, ali nemoguće je da je po zakonu dozvoljeno da ljudi rade za manje od propisanog minimalca.
Ja imam ponudu za vas. Moja cena rada je minimum 350e plus procenat od naplate. Stalni radni odnos. Prijava odmah posle obuke, odnosno, čim počnem zvanično da radim. Osam sati rada u prvoj smeni. Dva dana nedeljno slobodna. Godišnji odmor od minimum dvadeset radnih dana godišnje. Plus markica za prevoz. Meni su to minimalni i osnovni uslovi da bih vam prodala svoje usluge. Da, dobro ste čuli. Ne zapošljavate vi mene, nego ja vama prodajem svoje usluge i svoje znanje i veštinu u poslovima naplate.
Predstavite moju ponudu nadređenima, pa možemo dalje da pričamo.
Ja na vaše uslove ne pristajem jer nisu ni poslovni ni ljudski.“

Ja ti tu ućutim i značajno je pogledam.

Ona zinula… Ne zna šta da mi kaže. ‘Ladno sam je uhvatila nespremnu, nije očekivala takav nastup. Poče da muca, da crveni, kontam, nije ni njoj lako što mora tako da se ponaša. Zna devojka da su loši uslovi, al’ jbg, sama je posao birala, sad neka crveni na tuđ sram.

call_centar_velika
Ustala sam i pružam joj ruku i ona mrtva ladna meni kaže:

“ Primljeni ste. Posao je vaš. Ako želite, dođite u ponedeljak na obuku. Naravno, pod našim uslovima.“

Ljubazno sam se zahvalila:
„Hvala, ali ne hvala. Ipak sam rentabilnija kad sedim kući. Nemam prihod, al nemam ni rashod.“

Pozdravim se i izađem. Stepenicama. U onaj lift ne ulazim.
Udahnula sam slobodu čim sam izašla napolje. Tačno je imao pravo onaj macan. Goniči robova.
Pa, mene nećete da gonite. Bar ne za 19 500 hiljada dinara.
Mara Kockica